Nekada veliki sportista, košarkaš, sada šeta Kalemegdanom, i malo ko ga prepoznaje.
Nekada veliki glumac, legenda, sada šeta pored Save, i malo ko se za njim okrene.
Nekada veliki pesnik, boem, sada sedi ispred svoje zgrade u novobeogradskim blokovima, i malo ko obraća pažnju na njega.

Oni su punili dvorane, i dobijali dnevno više aplauza nego što prosečan čovek dobije u životu ljubavi.
Njihovim imenima počinjali su dnevnici…
Generacije su stasavale zagledane u njih…

Čemu sada svi ti koševi i pobede?
Za koga odigrane silne te uloge?
Ko još čita njegove knjige?

Kome treba sve to?
Kome su potrebni oni?

Hteo sam da budem i jedno, i drugo, i treće…
Samo da ne bih dočekao starost u samoći.

Gledam njih trojicu, trojicu najvećih, i shvatam da kakvu god karijeru da napravim,
Izgleda da mi samoća u starosti ne gine…

Ona je neminovna.