Sreo sam u Švajcarskoj devojku od dvadeset i nešto

, sa naših prostora, radi na crno, konobariše, čisti, pegla, i živi sa četrdeset godina starijim čovekom.
Ne žive non-stop, žive tek toliko da on može da spava sa njom, i da je pokaže prijateljima, a ona da mu izvlači ono zbog čega je i došla.
Kažu mi da se vole, i možda se zaista vole, samo mi nije najjasnija njihova ljubav.
On već deda, prosed i pomalo pogrbljen. Ona sve, samo ne baba. Možda ne prva mis sveta, ali mis mokre majice na nekom od provincijskih bazena sasvim sigurno.
Načuo sam da je imao petnaestak takvih ljubavi, koje voli dok su u najboljim godinama, posle ih vrati nazad, i zameni nekim drugim, istim takvim, samo još mlađim, i još željnijim novca, do koga se u Srbiji teškom mukom dolazi.
Ona student (mada, ko sve danas nije student?), izdržava porodicu (mada, ko sve danas ne izdržava porodicu?), mlada, lepa i moderna (mada, ko sve danas nije mlad, lep i moderan?!).
On poznanik mog prijatelja, priča sasvim jednu priču dok nije sa njom, naravno onu mačo, frajersku, gde se hvališe šta joj sve radi (i ona njemu) dok su zajedno. Dok pred njom priča neku sasvim drugu, više očinsku, zaštitničku, nego onu mušku, sirovu, namenjenu za društvo.
Pitam se, ko tu koga iskorišćava? Da li ona njega, što mu izvlači novac i šalje za Srbiju (time ujedno povećava i novčani fond naše zemlje)?
Ili on nju, što joj krade mladost, što je tretira kao meso, i što se hvališe okolo kao svojim plenom?
Vole se iz interesa, to je sigurno.
Oboje imaju ono što treba onom drugom.
On novac i poznanstva. Ona mlade godine, telo koje bi uzbudilo i mrtvog čoveka, a kamoli njega, i želju da mu izvuče što više para i odnese svojima.
Mislim da ga ona otvoreno prezire, što ni u ludilu neće da prizna. Ne želi da se slika sa njim, ne želi da se ljube na javnom mestu, ne želi, u stvari, da se bilo gde čuje za njih dvoje, osim dok su sami u sobi.
Njega je briga, on joj pomaže koliko misli da je zaslužila, i želi da naplati svoje usluge.
Ona, za javnost, i virtuelnu, i realnu, ima dečka u Srbiji koji je čeka. Dok on, za javnost, ima ženu, Švajcarkinju koju voli i koja mu je, jednom davno, sredila papire.
Ona, za javnost, radi najteže fi zičke poslove da bi prehranila porodicu, dok on, za javnost, vodi uglednu fi rmu gde zapošljava, na crno, žene sa naših prostora kako bi im pomogao.
Pardon, isljučivo mlade žene kako bi im pomogao.
Pitam se samo koliko koštaju njihovi poljupci, grudi, butine? Pitam se samo, koliko košta njegovo prijateljstvo?
Oboje sve vreme morališu dok su sa nekim u društvu, pričaju o ljubavi i moralu. Kao da se o tome uopšte priča ako se osećaš čisto, i ako nekoga voliš.
Oboje imaju potrebu da se pravdaju, i da objasne svetu svoju ispravnost. Kao da je svet kojim su okruženi bolji od njih?!
Ko tu koga folira, a ko je iskren? Ne znam.
Takođe ne znam ni koliko će trajati njihova priča. Znam samo da sam osetio takvu mučninu u stomaku dok sam nasamo slušao njenu priču i njena pretvaranja.
– Nemoj da me lažeš – malo je falilo da prekinem njeno patetično izlaganje i da joj kažem, ali ko zna kakva je nesreća dovela ovde. Ko zna kakvu bitku vodi u sebi dok leže sa njim u krevet, i dok uzima njegov novac. Ko zna šta sve priča uveče u svojim molitvama, ako se uopšte moli. Ko zna koja je njena prava priča, i šta uopšte hoće od života.
Na rastanku sam je zagrlio nežno, kao sestru, i u njenom izgubljenom pogledu sam pročitao sve ono što nije mogla da mi kaže.
Gledao sam je drugačije, nisam u njoj video ni plen, ni žrtvu, video sam čoveka. Možda je to najviše zabolelo.
Da sam joj sve sasuo u lice, oterala bi me u tri lepe, i rekla mi da sam kreten, ovako je proradila savest u njoj, obaveza, odgovornost.
Vršnjaci smo, podudarni u mnogo čemu, rođeni u isto vreme, pod istim nebom, muče nas slične brige, znali smo to oboje, ali u ovom svetu gde mladost bez novca ne znači ništa, zajedno nismo imali nikakve šanse.
Rastali smo se sa ogromnim bolom. Ona, zato što mora da voli onoga koga ne voli i bude ono što nije. Ja, zato što sam sreo još jedno biće sa anđeoskim licem, koje je prodalo dušu đavolu. Anđeo je ipak anđeo.
Videćemo.