Jednom sam, u hotelu, na letovanju

, napisao tekst, anonimno, ištampao ga i stavio na vrata, rano ujutru, momcima i devojkama, koji su se noćima ubijali od alkohola i cigareta.
Duboko me je pogodilo ono, što sam noćima gledao, i osetio sam potrebu da reagujem…
«Dragi prijatelji, vi ne znate ko sam ja, nije ni važno, ni ja ponekad ne znam ko sam. Znam da mnogima od vas neće biti svejedno nakon čitanja ovog pisma ali reći ću vam iskreno… Pritom se ni ne poznajemo, tako da će biti lakše, i vama, a i meni.
Sedeo sam sinoć nedaleko od vas, preksinoć takođe, čak mi je i soba blizu vaše. Posmatrao sam vas kako pijete, trčite hodnicima, maltretirate ljude, nedužne naravno, vrištite, plačete, gazite sve oko sebe, i stalno ponavljate kako vas je briga za sve, kako vam niko ne može ništa.
Ponašanje je stvar vaspitanja, neću o tome, ali nemojte da zagađujete svoja lepa tela, možda trenutno prija, opušta, ali telo sve pamti i kasnije će sav taj otrov isplivati na površinu…
Nemojte da prljate svoju mladost i unosite svakakvo đubre u sebe, ne dozvolite da zarađuju na vama, da od vas stvaraju zavisnike, invalide. Ne kupujte omče, od kojih kasnije nećete moći da se izvučete.
Ne trujte svoja lepa tela, jer sve to kasnije dolazi na naplatu, i to sa kamatom…
Industrije alkohola i duvana okreću milijarde dolara. Oni žive od toga i stalo im je da vas ubede da je to lepo, da ste posebni, originalni, prodaju vam uz otrov i priču o stilu života. Ne nasedajte…
Kakva je to originalnost, kada se napiješ kao stoka? U čemu je lepota, kada ne znaš za sebe? To može svako, a lako je biti svako?
Njih vi ne zanimate, zanimaju ih vaše pare. Ne zanimate ih kao ljudi, oni ni ne znaju ko ste vi, već kao zavisnici, konzumenti, mušterije, potrošači.
Umesto da mirišete na mladost, vi bazdite na travu i pivo. Umesto da letite, vi rušite sve oko sebe…
Znam da opijanjem dostižete ono što ne možete u realnom životu, dajete sebi oduška, ali pokušajte na neki drugi način. Toliko ih je!
Znam da niste srećni. Ko je srećan u ovom ludilu? Ali, baš u toj težini i borbi je smisao, a ne u bežanju od njega. Svako može da pobegne na kratko, ali ne i od sebe.
Svako bekstvo se plaća, a neke cene su previsoke… Koliko ste gajbi popili sinoć? Pet, deset, pedeset?
Koliko ste cigareta popušili? Sto, dvesta, hiljadu?
Zar je sve to vredno jutarnjeg mamurluka, bolova u stomaku, glavobolje? A i stvaraju se navike, navućićete se, proklinjaćete posle dane kada ste krenuli sa tim ali biće kasno…
Pročitajte, ako već niste, kako nastaje ciroza jetre, čir, rak grla… Sigurno ne od zdravog života.
Uporedite pluća pušača i nepušača, kao da upoređujete stari šporet za loženje sa cvetnom livadom. Nema tu nikakve lepote, samo su vas ubedili da je lepo kako biste bili prihvaćeni. Vi poistovećujete alkohol i cigarete sa lepotom druženja, prisustvom svih onih ljudi do kojih vam je stalo ali zašto čovek mora da se otruje da bi uživao?
Zar ne postoje drugi načini?
Svratite na bilo koju kliniku, bar njih je svuda, i razgovarajte sa ljudima koji bi sada sve dali, sve što imaju, samo da povrate zdravlje. A ne mogu. Kasno je. Upoznajte nekog alkoholičara u završnoj fazi, narkomana, tabletomana, pročitajte nešto o tome, posledicama.
Kada stojite nad ponorom obavezno pogledajte u njegovu rupu, a ne u nebo iznad nje. Nebo je svuda, samo ga treba pronaći, ali pre njega i sigurno tlo pod nogama?! Nebo bez zemlje je ambis, i ništa više od toga!
Budite opijeni životom, ljubavlju, zanosom prema svetu i ljudima, radom na sebi, a ne otrovima kojeka-
kvim…
Ovo vam piše, iskreno, i od srca, vaš nepoznati prijatelj koji je sinoć bio među vama, pokušao da vam se približi, da vas upozna, ali niste ga ni primetili…
Možda sam hteo sa nekim od vas da se zbližim, budem drug, možda mi se svidela neka devojka iz vašeg društva, ali za vas predhodnih noći ništa osim alkohola, cigareta i trave, nije postojalo.
Razmislite, molim vas, uvek ima drugi put. Posebno u mladosti gde se još uvek crtaju sve one staze po kojima ćete posle hodati…
Razmislite, molim vas, uvek postoje neki drugi ljudi koji žive drugačije…»