Nikada u životu nisam zapalio cigaretu.

Nisam probao alkohol, kafu, travu. O težim drogama i da ne pri-
čam…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam bio na stadionu. Nisam radio pirsinge, tetovaže. Nisam držao vatreno oružije u rukama, nisam pucao…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam čekao u redu za nečiji autogram. Nisam vozio motor, automobil. Nisam leteo avionom, skakao padobranom…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Nikada u životu nisam nosio markiranu odeću. Nisam se divio zlatu, luksuzu. Nisam bančio, razbijao stvari oko sebe, pio lekove za smirenje…
…I nemam osećaj da sam nešto propustio.
Ali nekad kad legnem prazan uveče, znam da nisam dovoljno zagrlio dan i ljude oko sebe.
… I, to me boli.
Znam da nikada više neću imati petnaestu, sedamnaestu, dvadesetu. Znam da nikada više neću imati prvu ljubav. Znam šta sve neću imati… …I to me boli.
Znam da nikada više neću videti neke drage ljude i oprostiti se sa njima kako dolikuje a ne onako… …I, to me boli.
A sve one gluposti koje sam pomenuo, sve one gluposti za kojima milioni čeznu, ma daj…
U odnosu na njih, nemam osećaj da sam nešto propustio.
Propustili su možda oni koji se bave njima?
A ja sam samo dobio…