Zar ne vidite silne mreže koje lete ka vama?

Hiljadu mreža samo fi juče pored vaših očiju svakoga dana.
Medijske, religijske, zakonske, reklamne…
Gde god da si, sa kim god da si, one su tu. Kao da svako hoće da ti baci mrežu na glavu, i da te uvuče pod svoje. I oni koji te vole, i oni koji te ne vole, i oni koji nikada nisu čuli za tebe. Svi prodaju svoju priču, za tvoje dobro, kao da ti ne znaš šta je tvoje dobro? Političke stranke…
Sportske, verske i ne znam kakve sve organizacije…
Sponzori, agenti za sve i svašta, običaji koji nešto nalažu… Svi, u stvari, nešto nalažu, i svi se za nešto zalažu… Svi bi da okupe stado, i da naprave od toga brend, ili crkvu. Svet se pretvorio u močvaru, gde svako svakoga peca. Svet se pretvorio u mišolovku, gde svako svakoga lovi. Svet se pretvorio u javnu kuću, gde svako svakoga ima.
A gde je tu čovek? Čovek koji gleda sve to sa strane, i ne želi da učestvuje. Ne želi da trguje, prodaje priče, ne želi odela koja mu drugi kroje. Gde je tu čovek? Mali, veliki čovek koji ne veruje da bilo ko drugi može da ga spase, Osim njega samog.
Gde je? Eno ga tamo, pokušava da se izbavi iz mreže u kojoj se zapetljao.