Uskrs je danas, jedan od dva najveća hrišćanska praznika

, umesto formalnih čestitanja napisaću nešto drugo.
Vera se, prijatelji moji, ne dokazuje brojem poslatih čestitki, količinom ispečenog mesa ili bačenih petardi, vera se dokazuje 365 dana u godini, na svakom koraku – pažnjom, brigom, saosećanjem, zajedništvom, poštovanjem, ljubavlju. Vera se dokazuje u odnosu prema zajednici, prema ljudima sa kojima se živi, prema zemlji u kojoj se živi, prema prirodi, planeti uopšte.
Zaboli me laž svih onih koji su najglasniji u vreme praznika, a poznato je kako žive i kakve primere daju. Obračunavaju se svuda, gde god da se pojave, sa idealizmom, borbom, žrtvovanjem i odricanjem ljudi za opšte dobro. Obračunavaju se sa svim onim, što ima veze sa hrišćanskim idealom apsolutne ljubavi, pravde i lepote. Obračunavaju se sa ljudima, koji imaju više ciljeve, ili svojim životom pokušavaju da ukažu na ono što je istinsko, a ne prizemno i banalno.
Ne volim da mi priča o Bogu neko, ko ne poštuje božansko u čoveku. Kada kažem božansko, mislim na stvaralačko, estetsko, ljudsko, životvorno…
Kada već verujete u njega, kada se usuđujete da tako olako izgovarate njegovo ime i da se pozivate na njegov lik i delo, zašto onda ne poštujete božanski lik u svakom čoveku?
Ako tvrdite da čovek nije postao od majmuna, zašto se onda odnosite prema ljudima gore nego prema majmunima?
Stidim se kada vidim ko sve i na koji način slavi Uskrs. Najveći licemeri u vreme praznika postaju najveći vernici. Iz pomodarstva, iz navike, iz čiste dosade. Nije mi samo jasno gde nestane ta dobrota i zanos tokom godine? Gde nestanu sve one najlepše želje i otvorenost srca?
Za vernika, čoveka odanog hrišćanskim idealima, Uskrs je svakog dana, ili nikad. Šta znači proslavljati Uskrs tek onako, radi reda? Zašto ga onda uopšte slaviš? Zbog komšija, rodbine, griže savesti?
Nisu Božije zapovesti knjiga recepata, koja se koristi samo u vreme praznika, Božije zapovesti su nešto sasvim drugo…
Sve je više onih, koji veruju iz marketinških razloga, koriste praznike da bi kupovali naklonost svojih klijenata. Zar je i kladionicama Uskrs, bankama, velikim kompanijama i korporacijama koje su odavno zaboravile i na ljude a kamoli na Boga. Da li je i njih izmislio Isus Hrist, ili se radi o nečemu drugom?
Zar je moguće da je Uskrs i onima koji uništavaju ljude i planetu?
Zar je moguće da je Uskrs i onima koji služe đavolu? Zar je moguće da se svi mi istom Bogu molimo?
Ako nas je sve stvorio Isus Hrist po svom božanskom liku, ako smo svi mi braća, zašto se ne ponašamo kao braća? Po hrišćanskom predanju, Isus je bio jedan od najvećih stradalnika u istoriji, izdat, gažen, proganjan, prebijan, i to sve zato što se žrtvovao i uložio celog sebe u borbi za opšte dobro.
Kako se vi odnosite prema savremenim borcima koji se žrtvuju i žele od ovog sveta da načine rajski vrt a ne dolinu suza? Ne zaboravite da vi živite u Hristovom vremenu, vi, takvi, vi biste bili njegovi najveći protivnici, vi biste bili deo one mase, one rulje, koja ga je razapela na krst i radovala se tome.
Nije nevernik čovek, koji nije religiozan, već onaj ko je napustio ljudski put i obesmišljava sve ljudsko oko sebe…
Ja ne verujem u Boga, to je moje ljudsko pravo ali zato verujem u čoveka. Da li sam zato veći grešnik od vas? Verujem u Isusa Hrista kao čoveka, isto kao što verujem i u druge borce za slobodu i u njima vidim svoje prijatelje, saborce, braću a ne bogove?
I ako već toliko verujete, i ako vam je već toliko stalo do vere, pustite i druge da veruju u svoje ideale. Zašto je vaša vera svetlija od vere drugih? Zašto je vaše pravo pravičnije od prava drugih?
Danas se cela Srbija okuplja oko crkve, zašto se ta Srbija ne bi okupljala i oko borbe za pravedno društvo, oko borbe protiv kriminala, primitivizma, protiv svega što je napuštanje ljudskog puta? Dosta smo se okupljali u ime bogova, hajde da se okupljamo i u ime ljudi, hajde da razgovaramo, hajde da se družimo, hajde da radimo nešto korisno u ime svih nas?! Hajde ponovo da se borimo za sistem, gde će biti besplatno školstvo, zdravstvo, posao. Hajde da se borimo za sistem, gde se neće sve okretati oko novca i privilegija?
Naravno, vi ćete to proglasiti utopijom, a pritom ćete tvrditi kako je Bog realan?
Uskrs je sutra, svi vi koji od toga pravite feštu, setite se Isusovog života, i setite se njegovih stradanja. Njegova patnja, njegova herojska žrtva za dobro treba da bude podsticaj i inspiracija ljudima za herojstva u svojim životima, i u svom vremenu…
Kada ćemo, za početak, da naučimo da poštujemo patnje drugih, da istinski saosećamo ili bar da ne smetamo, a ne da kopamo po tuđim ranama…
Kada ćemo da naučimo da poštujemo dostojanstvo drugih ljudi i integritet njihovih ličnosti, a ne da se pravimo da sve znamo, da smo svuda bili i sve videli?
Uskrs treba da bude poziv na savest i odgovornost. Uskrs treba da bude praznik čoveka i svega što je ljudsko, i poziv na borbu protiv svega što je neljudsko i uništava život na zemlji.
Zar to nije Hristov put?
Zar to nije jedini istinski put zarad dobrobiti svih? Ko to nije shvatio, nije shvatio Isusovu žrtvu… Hristos vaskrse!
Vaistinu vaskrse!