Kažu da za čoveka nema ništa vrednije od njega samog.
Ko to nije naučio nikada neće postati dobar trgovac, umetnik, sveštenik, psiholog, političar.

Ljudi dok kupuju, kupuju sebe…
Dok se ispovedaju, ispovedaju sebe…
Dok gledaju i slušaju, gledaju i slušaju sebe…
Ljudi svuda traže sebe, i odgovore za sebe.

Svet se upravo oko toga okreće, čitav marketing, mediji, trgovina – da ubediš nekoga da mu je potrebno ono što ti imaš?
Baš njemu, baš sada, u protivnom biće na gubitku.

Takva je svaka reklama?
Takav je svaki politički slogan?
Takva je svaka religija?

Spasenje u milion pakovanja.
Usrećitelji u bezbroj različitih kostima.

Gledao si onaj film – kao moj život?
Čitao si onu knjigu – opisao me?
Video si onu reklamu – treba mi to?
Čuo si onog političara – isto mislimo?
Horoskop je u pravu – to sam jednostavno ja?

I u toj opsednutosti čoveka sobom može sve da se proda…
Što je opsednutost veća, veća je i cena koja se plaća…

Treba reći ljudima da im najčešće ništa od toga nije potrebno.
Da su potrebni sami sebi…

Sreća je stanje svesti kada shvatiš da gotovo u svakom trenutku imaš sve što ti je potrebno, a ne nakon spoljne sugestije da nešto uradiš, ili kupiš.

Ali objasni ti to nekome…