Hajdemo sada, braćo i sestre, da potamanimo sve ono što smo tovili zimus

. Dolaze praznici, slave, vašari… Sve što ima perje, četiri noge, kljun, da mi lepo prikoljemo i stavimo na ražanj. Sve što riče, kokodače, muče, da mi onako kulturno roknemo, posred čela, i od toga napravimo feštu. Pa, ko voli, nek’ izvoli…
Samo veselo i na radost. Nego šta! Guske, kokoške, zečeve, prasiće, koze, jariće, jaganjce, svinje – sve u klanicu, pa onda u mesaru! Jer, ko jede, zlo ne misli. Da razbijemo maler i ostalo, pa da…
Ne, stvarno, duša me boli zbog svih tih životinja koje nastradaju oko praznika. Što veći praznik, veći red na klanici. Poznata je priča o Isusu i jagnjetu koje je žrtvovano. Adam i Eva, kada su «zgrešili», Bog je ubio životinje kako bi im obezbedio odeću. Životinje se žrtvuju zarad oproštaja greha? A ko će nama da oprosti što ih žrtvujemo? Koja je njihova svrha, osim da budu ubijene i da služe kao sirovinski izvor? A i nije istina da je čovek po prirodi mesojed…
Nego, dobio sam ćerku – hajde da okrenemo jedno prase. Sinu mi sutra rođendan – spremio sam jedno slatko jagnje, tako se valja. Ode nam deda letos – priklali smo jedno jare, malečko, nema ni 15 kila! Samo nek je dedi laka zemlja i pokoj duši! Igra Zvezda sutra – mogli bismo da bacimo nešto na roštilj… Idi vataj onog petla što nas budi ujutru…
Određeni deo vremena provodim na selu i znam šta znači kada uoči praznika zacvili ceo kraj. Možeš tačno da pogodiš koji komšija šta kolje, kakav je majstor i koji alat koristi. Neki su toliko vešti da se satima natežu sa polumrtvim životinjama a one, jadne, i da ne pričam.
Nikada u istoriji nije vršen ovakav teror! Industrija, veštački uslovi i oplodnja, svet koji se pretvorio u džinovsku kasapnicu i proždrljivi potrošači koji nisu u stanju da postave elementarna pitanja o hrani koju jedu… Pozivaju se na boga, tradiciju, kulturu, ne sluteći stravične zločine koji se svakodnevno vrše nad životinjama… Svi pričaju o genocidima koji se dešavaju jednom godišnje ili jednom u pet godina, a šta je sa svinjocidima koji se dešavaju svake sekunde? Ko je, u stvari, veća zver – životinja ili čovek?
Po čemu je pas više biće od svinje? Ili mačka od koze ili krave? Zašto papagaj više vredi od ćurke ili patke? Čovek, bežeći od usamljenosti, zaronjen u bolesno kapitalističko društvo, sa jedne strane opravdava najmonstruoznije zločine, a sa druge, svoje kućne ljubimce, u nedostatku ljudi, tretira kao ljude?
Ili ZOO vrtovi koji predstavljaju koncentracione logore za životinje? Prošetajte Beo – Zoo vrtom, dobro se zagledajte u njih i pronađite mi jednu srećnu životinju!
Prava slika sveta se može odrediti po »slatkom prasencetu« koje se smeje i maše nam sa konzerve paštete ili salame i zove nas da ga »kupimo« i »slatko pojedemo«. Tako je i sa ljudima, sve slatko, lepo upakovano, namirisano, a šta se krije unutra?
Indijanski poglavica je pre 200 godina u jednom od najvećih humanističkih manifesta lepo rekao: »Šta je čovek bez životinje? Zašto se ubija bizon? Gde su? Nema ih više. Gde je orao? Odleteo. Kada bi životinje nestale, čovek bi umro od velike usamljenosti. Šta god zadesi životinje, ubrzo snađe i ljude. Sve je u svetu povezano. Pravom življenju je kraj, počinje borba za opstanak…«
Sve je u svetu povezano. Pravom življenju je kraj, počinje borba za opstanak…