Svako od nas ima neku do pola ispričanu ljubavnu priču,

završenu negde na početku…
Svako od nas ima tu osobu, a i nekome smo mi ta osoba…
Prosto smo odbili, ili smo bili odbijeni…
I to pre prvog poljupca, pre svih onih prvih stvari koje su mogle da se dese a nisu. Nismo rekli ono što imamo, ili je nama neko to otvoreno rekao, i zauvek zatvorio put do tog sada već iščezlog sna u koji se tih dana toliko verovalo.
U međuvremenu su počele da se ređaju godine, porazi i priznanja, neke dobre stvari a i one druge. Zakoračili smo stazama za koje tada nismo ni znali da postoje. Nekima su se otvarali putevi, nekome sužavali…
I pored toga mi smo i dalje, onako krišom, pratili život te osobe, raspitivali se, prolazili njenom ulicom. Kao da je ona bila taj pravi broj na koji smo jednom mogli da odigramo, a nismo. Kao da je ona bila ta propuštena premija mladosti koju smo zauvek negde izgubili.
Ili nam je jednostavno neko ukrao…
Sretnemo je ponekad, najčešće sa nekim, javimo se, jedva, i prećutimo sva ona pitanja koje je vreme sve ove godine postavljalo.
Gde si?
Šta radiš?
Srećna si?
Setiš me se, ponekad?
Da li imaš nekoga, ili živiš od uspomena?
Ne. Mi samo nezainteresovano prođemo pored njih, kao neznanci, kao da ih nismo ni primetili, a u stvari, duboko proživljavamo reprizu fi lma u koji smo toliko ulagali u nadi da će sve to jednom da nam se vrati.
A tek sada, nakon svih ovih godinama, znamo da neće…
Ništa nije gorče od pilule odbijanja…
Tako lako odbijamo od sebe, kao da se to podrazumeva, a tako teško pristajemo kada nas neko odbije…
Ništa ne boli kao nezapočete veze, i to ne zato što se nisu desile, već zato što sa sobom nose ukus poraza, nemogućnost da nešto promenimo, i doživimo sve ono o čemu sada možemo samo da nagađamo…
Treba dati šansu, vredi čim je nekome toliko stalo, a i ne zna se šta sve iz jedne takve priče može da se izrodi.
A kajanje je neminovno, ono uvek ide na kraju, i teško da je od njega neko pobegao…
Ali do kajanja treba doći, najgore je kada ti neko ne da šansu ni da ga upoznaš, a odbacite za sva vremena…
Kao što je ona odbacila mene, i precrtala kao da ne postojim.