Deda odlazi često ženi na grob, i prepričava joj šta se u međuvremenu zbilo.
Priča joj sve ono što nije stigao da joj kaže, a i ono što nema kome drugom…
Da samo mogu da snimim njegove reči – bila ti to bolja hronologija događaja i od najbolje vođenog dnevnika.
Samo ljubav koja se obaveže na vernost može da bude do kraja dosledna.
Kakve li su sve priče čuli grobovi koje živima nisu ispričane?
Iako sam je toliko puta ožalio, nekad razmišljam – blago mojoj babi do koje izgleda jedino stižu prave vesti.
Većina ne doživi ljubav ni za života, a njihova traje i nakon njene smrti.
Možda nije idealno mesto za ljubavne sastanke, ali bar oboje znaju da ih neko uvek čeka!